Endre Adi je rođen u osiromašenoj plemićkoj porodici. Njegov otac Lerinc Adi upravlja malim seoskim imanjem. Majka, Marija Pastor, je potomak reformatskih dušebrižnika. Imao je sestru Ilonu i mlađeg brata. Sestra mu je preminula pre prvog rođendana. Njegov brat Lajoš Adi je kao nastavnik mađarskog i latinskog jezika zanesen etimologijom jezika došao do toga da im prezime vodi poreklo od imena Ond vođe.

Svoje školovanje počeo je u reformatskoj osnovnoj školi 1883. godine, gde ga je Karolj Katona učio pisanju, čitanju, računu, biblijskim pričama i pevanju psaltira. Stigao je u gimnaziju Piarišta. Po sopstvenom priznanju, u ovoj školi je proveo najužasnije školske godine, uprkos tome što se do tada kržljav dečaćić ovde fizički razvio. Ovde je pisao svoje prve pesme i tu počinje prijateljstvo sa Oskarom Jasiem sa kojim je zajedno pohađao časove veronauke.

Izlazak iz liberalne zilahi „eši šhole“ pune strogog redovništva za njega je značio slobodu. Ovde su izlasci u krčme postali redovni, ovde su ga stigli prvi literarni i ljubavni uspesi. Ovo poslednje odnosi se na Eržiku F., koja je u njegovim kasnijim pesmama postala Žoka.

Upisan je u Debrecensku pravnu akademiju. Nije uspeo zavoleti ovaj grad. Već sledeće godine, uz roditeljski blagoslov, upisao se na prava u Pešti, a zatim otišao u Temišvar. Krajem 1899. godine dospeo je u Nađvarad gde se tada odvijao bogat kulturni život. Početkom 1900. godine postao je saradnik novine „Sabadšag“ (Sloboda). To je bio najpoštovaniji i materijalno najjači list u Nađvaradu.

Prekretnica u životu mu se desilo avgusta 1903. godine: tada je upoznao gospođu Adel Bril, bogatu udatu ženu poreklom iz Nađvarada, koja je živela u Parizu, a došla je kući u posetu. Leda mu je postala muza i iste godine pojavila se zbirka pesama „Još jednom“. Bila mu je nadahnuće za zbirku pesama pod nazivom „Žena suza“. Ljubav prema Ledi i njegove posete njoj u Parizu, oslobodile su njegova lirska osećanja. Njihova veza trajala je 9 godina. Leda je 1907. godine rodila mrtvu devojčicu, verovatno iz veze sa pesnikom. Od 1912. godine njihov odnos je postao loš. Pesmom „Otpusnica lepih poruka“ koju je objavio u „Njugatu“, potpuno je prekinuo sa Ledom. „Njugat“ je bez sumnje najvažniji časopis mađarske literature, a Adi je bio ne samo njegov urednik, već i simbol.

Posle prekida sa Ledom, sa ženama je imao samo usputne veze. 1914. godine sreo se sa Bertom Bonca, tada dvadesetogodišnjakinjom, a dopisivao se sa njom od 1911. godine. Prvo pismo Adiu, Berta je napisala iz jednog švajcarskog instituta. Brak su sklopili 27. marta 1915. godine, bez blagoslova devojčinog oca. U svojim pesmama Bertu je nazivao Činska.

Izbijanje Prvog svetskog rata smatrao je nacionalnom tragedijom i za vreme rata nije objavio ništa. Posle četvorogodišnje ćutnje objavio je zbirku pesama pod nazivom „Na čelu mrtvih“.

Poslednjih nedelja života bio je teško bolestan, borio se sa upalom pluća. Preminuo je u „Liget“ sanatorijumu 27. januara 1919. godine u 41. godini života.